Без дозвола на Советот за безбедност НАТО 78 дена ја бомбардираше Србија, загинаа цивили меѓу кои и деца


На денешен ден пред точно 23 години, во 19.45 часот низ Сојузна Република Југославија се огласија сирените за воздушна опасност, кои го потврдија почетокот на НАТО бомбардирањето без одлука на Советот за безбедност на ОН:

На почетокот цел на бомбардерите на Алијансата беа само воени објекти, а подоцна воздушните напади се проширија и на економските и цивилните. Нападите непречено траеја 78 дена, а за тоа време беа сериозно оштетени инфраструктурата, деловните објекти, училиштата, здравствените установи, медиумските куќи, спомениците на културата, црквите и манастирите.

Според неофицијални српски извори, загинале околу 2.500 цивили и околу 1.000 војници и полицајци. Наредбата за напад, во која беа вклучени 19 западни земји, беше издадена од тогашниот генерален секретар на НАТО, Хавиер Солана, без одобрение од Советот за безбедност на ОН, што се смета за преседан во историјата на Светската организација, што е во спротивност со Повелбата на ОН и меѓународното право, наведува Хина.

Бомбардирањето заврши на 10 јуни, со усвојување на резолуцијата 1244 на Советот за безбедност на ОН и повлекување на армијата и полицијата. Преговорите се одржаа во Рамбује и Париз во февруари и март 1999 година.

На фејсбук страната ,, Београд којег више нема,, е објавена хронологија ден по ден како се одвиваше бомбардирањето. Еве дел од текстот

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.449676488442755&type=3

,, ХРОНОЛОГИЈА:

Дан први – Ноћ између 24. и 25. марта

Серија напада у подручју насеља Батајница где је и истоимени војни аеродром. Једна експлозија у региону Раље, 30 километара јужно од Београда. Три јаке детонације око планине Авала. Погођена је и радарска станица у Раковици, оштећене три школске зграде и спољни зид Манастира.

Дан други – Ноћ између 25. и 26. марта

Поред батајничког аеродрома, бомбардовани Јајинци и Жарково.

Дан трећи – Ноћ између 26. и 27. марта

Гађано подручје Авале, Топчидера, Малог Мокрог Луга, Сремчице, Липовице и Вождовца. Пламен захватио Липовичку шуму.

Дан четврти – Ноћ између 27. и 28. марта

Поново гађан батајнички аеродром, Авала, Трешња, оштећени предшколски и школски објекти на Петловом брду и Видиковцу. Поново запаљена Липовичка шума. Оштећен међународни цивилни аеродром Сурчин.

Дан пети – Ноћ између 28. и 29. марта

Поново бомбардован аеродром у Батајници.

Дан шести – Ноћ између 29. и 30. марта

Поново бомбардован батајнички аеродром, Авала, Јаково и Зуце.

Дан седми – Ноћ између 30. и 31. марта

Експлозије на подручју Јакова и Борче. Бомбардовани војни објекти на Авали. Неколико пројектила пало у атар села Зуце.

Дан десети – Ноћ између 2. и 3. априла

Крстарећим пројектилима погођене зграде републичког и савезног МУП у улици Кнеза Милоша. Пожар у непосредној близини Гинеколошко-акушерске клинике и психијатријске болнице “Лаза Лазаревић”.

Дан једанаести – Ноћ између 3. и 4. априла

Погођена Топлана у новобеоградском Блоку 70А, погинуо ноћни чувар. Погођена и Полицијска академија на Бањици. Од те детонације попуцала стакла на ВМА. Бомбардовано складиште Југопетрола у Раковици. Поново од експлозије гори Липовачка шума.

Дан дванаести – Ноћ између 4. и 5. априла

У центру Земуна, у Главној улици, погођена зграда команде РВ и ПВО. Оштећена водоводна мрежа и више стамбених зграда у Главној улици. Погођена касарна у Цара Душана (Коњичка школа). Један пројектил пао у близини Градске болнице на Звездари. У нападу на шире подручје Сурчина, оштећена аеродромска зграда цивилног аеродрома.

Дан петнаести – Ноћ између 7. и 8. априла

Погођена зграда републичког Министарства правде (бивша Команда града) у Немањиној 9. На околним стамбеним зградама и хотелу Београд попуцала стакла од силине детонације.

Дан двадесети – Ноћ између 12. и 13. априла

Ракетирана касарна Војске Југославије “Васа Чарапић” на Бањици. Изнад Новог Београда водила се ваздушна битка. Један пројектил, који није експлодирао пао код спортске хале “Београдска арена”.

Дан двадесет други – Ноћ између 14. и 15. априла

Серија снажних експлозија догодила се у Раковици где је повређен већи број људи углавном од разбијеног стакла. Оштећени зграда општине, Дом здравља, школа, дечији вртић и више стотина станова.

Дан двадесет трећи – Ноћ између 15. и 16. априла

Други пут за два дана бомбардован каменолом у Раковици.

Дан двадесет пети – Ноћ између 17. и 18. априла

Трогодишња девојчица Милица Ракић погинула је у нападу на приградско насеље Батајница. Рањено је пет цивила. Поново бомбардована Раковица.

Дан двадесет шести – Ноћ између 18. и 19. априла

Четири снажне детонације регистроване у насељу Барич, у општини Обреновац, где је смештена хемијска индустрија.

Дан двадесет седми – Ноћ између 19. и 20. априла

Дејства на подручју Батајнице.

Дан двадесет осми – Ноћ између 20. и 21. априла

Погођен пословни центар”Ушће” на Новом Београду, где су била седишта више радио и ТВ станица и седиште СПС-а.

Дан двадесет девети – Ноћ између 21. и 22. априла

Срушена резиденција председника СРЈ у Ужичкој 15. Око двадесет пројектила погодило подручје аеродрома у Батајници.

Дан тридесети – Ноћ између 22. и 23. априла

Бомбардована зграда Радио-телевизије Србије у Абердаревој улици у самом центру града. Погинуло је 16 људи, а 18 лакше и теже повређено. Тешко оштећен мост на Сави код Остружнице. Дејства у околини Авале и Крњаче, оштећене трафо-станице у Земун Пољу и Реснику.

Дан тридесет други – Ноћ између 24. и 25. априла

Погођена трафо-станица на Авали у близини предајника РТС-а који је остао без струје.

Дан тридесет четврти – Ноћ између 26. и 27. априла

Поново бомбардован пословни центар “Ушће” на Новом Београду. Срушена радио и ТВ антена на врху зграде.

Дан тридесет пети – Ноћ између 27. и 28. априла

Седам ракета испаљено је на касарну Војске Југославије у Топчидеру.

Дан тридесет шести – Ноћ између 28. и 29. априла

Погођен је антенски стуб у Крњачи, мост на Сави код Остружнице и касарна на Топчидеру.

Дан тридесет седми – Ноћ између 29. и 30. априла

У најжешћем нападу од почетка агресије погођене су зграде Генералштаба Војске Југославије и већ оштећена зграда Савезне полиције. Пројектили су погодили и стамбено насеље на Врачару у делу између Јужног булевара и улице Максима Горког. Цео крај је остао без воде. Срушен предајник РТС на Авали и антена Радија Студио Б у Борчи. У току ових напада погинула су три лица, а 40 је рањено.

Дан тридесет девети – Ноћ између 1. и 2. маја

Ракетирано подручје Липовачке шуме. Ракетирана села Сурчин и Јаково.

Дан четрдесети – Ноћ између 2. и 3. маја

Због деловања специјалних материја које изазивају кратке спојеве на межи високог напона (графитне бомбе) на термоелектранама “Никола Тесла” у Обреновцу и “Костолац” у Костолцу, дошло је до распада електроенергетског система Србије. Без струје су остали Београд, цела Војводина, сви градови Поморавског округа, Ниш, Крагујевац, Смедерево, Ваљево и други градови, као и делови Републике Српске који се напајају из наведених термоелектрана. Због хаварије многи градови су остали и без воде.

Дан четрдесет први – Ноћ између 3. и 4. маја

Бомбардовани брдо Стражевица у насељу Раковица и подручје око Батајнице. Од последица прексиноћног напада на далеководе поново дошло до делимичног распада електроенергетског система, због чега многи градови или делови градова немају струју и воду.

Дан четрдесет пети – Ноћ између 7. и 8. маја

У досада најжешћем нападу на град поново бомбардоване зграде Генералштаба Војске Југославије и Савезног МУП-а. У ракетирању амбасаде Кине на Новом Београду четири службеника су погинула, а пет је тешко повређено. Знатно је оштећен хотел “Југославија”, један гост је погинуо. У поновљеном удару графитним бомбама, на термоелектрану у Обреновцу и на више трафо-станица, оштећен електроенергетски систем и цео град остао без струје.

Дан четрдесет седми – Ноћ између 9. и 10. маја

Београђани су провели ноћ без узбуне, први пут од почетка кампање НАТО против СРЈ.

Дан четрдесет осми – Ноћ између 10. и 11. маја

Ракетирано подручје села Зуце и фабрика “Прва искра” у Баричу.

Дан педесети – Ноћ између 12. и 13. маја

Бомбардован аеродром у Батајници.

Дан педесет први – Ноћ између 13. и 14. маја

Бачене графитне бомбе на термоелектране “Дрмно” у Костолцу и “Колубару” код Лазаревца. Више градова и делови Београда остали без струје.

Дан педесет пети – Ноћ између 17. и 18. маја

Бомбардовано шире подручје Батајнице.

Дан педесет шести – Ноћ између 18. и 19. маја

Бомбардовано складиште “Југопетрола” у Радничкој на Чукарици. На околним зградама на Бановом Брду попуцала стакла.

Дан педесет седми – Ноћ између 19. и 20.маја

Три болесника је погинуло, а неколико медицинских радника је повређено приликом ракетирања Одељења за неурологију КБЦ “Драгиша Мишовић” на Дедињу. У тренутку напада у току су била четири порођаја. Две труднице су лакше повређене, а бебе евакуисане у друге болнице. Такође бомбардовани аеродром Батајница, фабрика “Прва искра” у Баричу и хангар на старом обреновачком друму.

Дан педесет осми – Ноћ између 20. и 21. маја

Поново погођено складиште “Југопетрола” на Чукарици. У том нападу је оштећена резиденција швајцарског амбасадора. Неколико детонација чуло се у Раковици, Липовичкој шуми и Остружници.

Дан педесет девети – Ноћ између 21. и 22. маја

Поново гађано складиште “Југопетрола” у Радничкој улици на Чукарици. Ракетирано подручје Липовичке шуме и брдо Стражевица у Раковици.

Дан шездесети – Ноћ између 22. и 23. маја

Петоро радника је повређено у ракетирању термоелектране “Колубара” у Великим Црљенима. Београд и већи део Србије остао без струје. Гађани циљеви у Обреновцу, Баричу, Макишу, Липовичкој шуми и Раковици.

Дан шездесет први – Ноћ између 23. и 24. маја

Велики део Србије остао је без електричне енергије после бомбардовања ТЕ “Колубара”, ТЕ “Никола Тесла” и ТЕ “Дрмно”. Нанета су тежа оштећења на трафо станицама и далеководима. Многи делови Београда, Новог Сада и Ниша као и других градова остали су и без струје и без воде.

Дан шездест други – Ноћ између 24. и 25. маја

Поново гађана зграда МУП-а Србије у улици Кнеза Милоша. Гађано брдо Стражевица у Раковици, далековод код Обреновца и подручје Батајнице.

Дан шездесет четврти – Ноћ између 26. и 27. маја

Три особе, међу којима двоје деце, су погинуле у гранатирању села Раља у општини Сопот. Гађано подручје Раковице где је погођен сервис фабрике “21. мај”. Бомбардована подручја Макиша, Остружнице, Батајнице и Зуца. Два пројектила, која нису експлодирала, пала на Нови Београд и Врачар.

Дан шездесет пети – Ноћ између 27. и 28. маја

Погођене трафо станице у Лештанима и на Бежанијској Коси. Без струје остао Београд и већи део Војводине. Погођена зграда Савезне дирекције за робне резерве на Новом Београду.

Дан шездесет шести – Ноћ између 28. и 29. маја

Гађано шире подручје Батајнице.

Дан шездесет седми – Ноћ између 29. и 30. маја

Бомбардовано шире подручје града, околина Обреновца, Бубањ Поток, подножје Авале, околина Батајнице и брдо Стражевица у Раковици. Један пројектил пао на зелену повшину 300 метара од Тржног центра Видиковац.

Дан шездесет осми – Ноћ између 30. и 31. маја

Више пројектила пало на Звездару, Рипањ, Миљаковац и постројења Термоелектране “Никола Тесла” у Обреновцу.

Дан шездесет девети – Ноћ између 31. маја и 1. јуна

Поново бомбардоване високонапонске трафо-станице у Лештанима и на Бежанијској коси. Цео Београд и највећи део Војводине остали без струје.

Дан седамдесети – Ноћ између 1. и 2. јуна

На мети шира околина града. Гађани Липовица, Умка, Остружница, Бежанијска коса, Обреновац и бензинска пумпа на путу Београд-Панчево.

Дан седамдесет први – Ноћ између 2. и 3. јуна

Једна експлозија на подручју Барича.

Дан седамдесет други – Ноћ између 3. и 4. јуна

Гађано подручје Батајнице. Протекла ноћ била је тек друга од почетка агресије без узбуне у Београду.

Дан седамдесет шести – Ноћ између 7. и 8. јуна

Бомбардована Батајница. Лансиране светлеће лопте које су обасјале готово читав град. Неексплодирани пројектили пали на Сланкамен, Котеж и Звездару.

MK News

Автор инфо

No comments yet.

Остави коментар

UA-33057274-1